Дакле, често наиђем на називање Срба у партизанима, изродима и издајницима. Да ли је могуће да је тако велик број Срба био у партизанима јер су комунисти или анти-српски настројени?
Почетком рата, КПЈ је била неактивна, не осуђујући окупацију. Шта више комунисти су учествовали у саботажи војске Краљевине Југославије. Тек након напада Немачке на СССР, долази наредба из Москве, да се крене у борбу. Тек тада комунисти издају прогласе о борби против окупатора и његових сарадника. 7. јула, у Белој Цркви, Жикица Јовановић-Шпанац, убија два Аћимовићева жандарма, који су додуше били у служби окупатору, али опет беспотребно, гледајући на то да су четници прву борбу имали против усташа(у Херцеговини, у јуну 1941. године, поп Радојица Перишић је повео Србе у напад на усташе). Овај акт комуниста се ни не може назвати борбем, већ обичним убиством. Те се тај акт славио као почетак два устанка, убиство два неважна жандарма. Након тога, комунисти су у своје редове попримили доста бандита, бивших заробљеника, плус чланови партије. Једине активности комуниста пре устанка ујесен, биле су убијање жандарма, спаљивање општина. У Србији, приликом устанка, ујесен 1941; комунисти су мобилисали људство, идући по варошима и држећи говоре о борби. Народу су партизани били непознати, али су им се представили као борци за слободу. Те је прво било свеједно, хоће ли се у четнике или партизане. Након, слома устанка, Тито одлази са својим штабом у Рашку(Санџак), и касније у Босну. Комунистима је био циљ преузети команду над устаницима. На територији Србије, то им није пошло за руком, али на територији НДХ јесте. Уклањањем виђенијих људи, и убацивањем својих људи у редове устаника, делимично су у неким крајевима успели да преузму команду над устаницима .Највећи број људи, Тито је окупио на територијама где су Срби масовно страдали од усташа. Дакле, Тито се потрудио да се злочини наставе, јер ће народ одлазити у шуме, те ће га тамо чекати Титови комесари, спремни да их мобилишу. Србе није занимала политика, већ само да опстану. Велик број Срба је био жељан освете за својим изгубљенима, убијеним од усташа и муслимана, те је њима било свеједно хоће ли њихове акције изазвати немачке одмазде. Дакле, Срби нису ишли у партизане због тога што су хтели комунизам, већ да би се борили, а Тито, колико је лукав био, искористио их је за своје циљеве, долазак на власт. Те се стога не може сваки Србин у партизанима назвати изродом и издајником, већ су то само добри људи у лошој(погрешној војсци). Једноставно су хтели борбу, а комунисти су били лукави, и од њих начинили партизане. А како су их натерали на борбу против четника? Пропагандом и лажима. У партизанском штабу, је била већа пропаганда против четника, него против Немаца, Италијана и усташа. Чак су комунисти и фалсификовали фотографије четника са Немцима и усташама, и показивали их народу и својим војницима. На жалост, Титов покрет је однео победу, али на јако прљав и непоштен начин. А на нашу жалост, Срби су чинили већину у партизанима. А подсетићу вас само реченице Рудолфа Арчибалда Рајса:''Чујте Срби, чувајте се себе.''
Нема коментара:
Постави коментар