уторак, 9. август 2011.

Шта је Партизану недостајало против Генка?



Српски шампион ФК Партизан елиминисан је у трећем колу квалификација за Лигу Шампиона од стране белгијског шампиона Генка. Иако је Партизан у оба меча био бољи ривал, није прошао даље. Шта је било пресудно да српски шампион испадне?

У првом мечу све је кренуло добро, у 38. минуту играч Генка, Нвангва добија црвени картон и Партизан остварује бројчану предност. Међутим, на полувреме се одлази са резултатом 0:0. Почетком другог полувремена Партизан има шансу, међутим, Едуардо је за мало непрецизан. И затим тотално беспотребно Стефан Бабовић добија други жути картон. Ипак, после сјајног продора Едуарда, на одбијену лопту натрчава Немања Томић и доводи Партизан у вођство, 0:1!!!



Само пар минута касније, судија досуђује пенал за Генк, а кривац је Немања Томић! Томић је мало са леђа повукао једног играча Генка, али се судија није либио да покаже на белу тачку. Стрелац је Восен, капитен домаћина, и то је 1:1. Партизану одговара и тај резултат, али Партизан тај резултат није успео да оствари, јер је у 3. минуту надокнаде, нападач домаћих Огунџими, одличним лобом донео победу домаћину, 2:1.


http://www.youtube.com/watch?v=F04UblMhMNg


У реваншу, све што је требало Партизану је победа од 1:0. Прво полувреме Партизан, напада, и напада, и долази до вођства. Опет, након продора Едуарда лопта долази до Немање Томиће који је поново прецизан, и Партизан има резултат, 1:0!



Али, Партизан је сам себе елиминисао. Средина другог полувремена, играчи Генка упућују лопту у шеснаестерац Партизана и Александар Миљковић ненамерно игра руком, али је судија немилосрдан и опет показује на белу тачку. Стојковић поново немоћан против Восена, и то је 1:1. Сада Партизан јури предност и мора да победи 2:1 да би се играли продужеци... Али Партизан нема среће, и тако бива елиминисан од лошијег ривала. Шта да се ради. Можда се Партизану вратило то што је прошле године имао среће против Андерлехта...



Нереди у Лондону- Зар је могуће?


Лондоном већ пар дана харају банде хулигана и разбојника, палећи, пљачкајући и пустошећи све пред собом као какви вандали. Сукоб између грађана и полиције избио је због убиства једног младића од стране полиције. Убиство је било само повод за све ово што се догађа у Лондону. Али, зар је могуће да се у једној држави Европске Уније догађају овакве ствари? Колико је познато то се дешава само у Србији, Босни и осталим забитима, зар не? И онда се кад се деси нешто типа оних инцидената у Ђенови, опет Срби стављају на тапету због дивљаштва, али када то ураде Енглези то је само случајност?

Британски премијер Дејвид Камерон прекинуо је годишњи одмор и хитно се вратио у земљу, и затим поручио:

''Осетићете пуну снагу закона. Уколико сте довољно стари да почините овакве криминалне акте, онда сте довољно стари и да се суочите с казном''.

Прави узроци ових догађаја нису још сасвим расветљени, али је очигледно да значајан фактор игра и незадовољство младих, или је можда и у питању терор власти?








уторак, 16. новембар 2010.

ЗНАЧАЈ ДРАЖЕ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ

ЗНАЧАЈ ДРАЖЕ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ


Није ли иронија када је један од највећих хероја у српској историји човек кога сопствени народ скоро и да не поштује, човек који је убијен и бачен на непознато место, да му се ни гроб не зна. Када бива заборављен и црњен од сопственог народа?

Јесте иронично, али на жалост и истинито. Такав је случај са командантом српског покрета отпора у Југославији за време Другог светског рата, ђенералом Драгољубом Михаиловићем.

У јеку највећег рата вођеног икада на тлу овоземаљском, када су нацистичке трупе газиле све пред собом, када је пала једна Француска, Пољска, а Велика Британија била на рубу пропасти, један мали народ је имао храбрости да се одупре тој великој сили, да јој каже не. То су били Срби, то је био ђенерал Драгољуб Михаиловић.
Иако је Краљевина Југославија одлучила да приступи Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана, народ се са тим није слагао. Српски борбени дух и жеља за слободом нису дозволили да се мирно допусти туђину да крочи на српску земљу и да њоме влада.
Војска Краљевине Југославије, морално трула, без икакве мотивације, саботирана изнутра, није могла да се супростави нацистичким агресорима. Ипак, постојао је један човек огромне воље и жеље, инспирисан традицијом и вековном жељом за слободом Срба, који ће касније од нациналног хероја прерасти у највећег ратног злочинца, иако то није био.
Он је био тај који је имао смелости да у тренутку када је Трећи рајх на врхунцу моћи, одбије било какву предају и одлучи се на оружани отпор. Његов план био је демократски, али и истовремено план који ће прихватити многи патриотски опредељени Срби. Он није ни за предају, али није ни за хитру акцију. Он је свестан јачине непријатеља, и схвата какве би биле последице преурањеног напада. Касније ће се то и потврдити, у преурањеном устанку 1941., плански изазваном од стране југословенских комуниста.
Доказ да је Драгољуб Михаиловић схватао у каквој је ситуацији српски народ, је то што је он предлагао да тежиште борбе буде тамо где Срби највише страдају, територија нацистичке марионетске творевине, назване НДХ. Иако је највећи број јединица Драгољуб Михаиловић имао на територији Србије, његова наређења су била у складу са тиме да се по сваку цену заштити српски народ у НДХ. Он одмах на почетку рата шаље помоћ Србима ''са оне стране Дрине'' у виду професионалног војничког кадра, пошто га је тамо недостајало. Вође устанка на територији НДХ су били претежно људи из народа, којима је недостајало ширег војничког знања. Знајући то, слање официра у помоћ представља велики значај за борбу Срба за опстанак.
Да је и ту Михаиловић имао право, види се из тога што је након слања стручног војног кадра на територију НДХ, одмах дошло до успеха. Пример је само слање мајора Јездимира Данхига у источну Босну, ако се зна да су његове јединице ослободиле велик број градова и села на том делу окупиране земље. Касније Дрину прелази и Церски корпус пуковника Драгослава Рачића, али ће сва та борба Срба пасти у воду, када комунисти започну своју прљаву игру.
У Србији је ситуација била следећа:
Како је пропао устанак 1941. у Србији, тако су и из ње нестали комунисти. Све до краја 1944. године, територијом Србије ће владати четници. Већих борби је било повремено, изузевши 1941. највише их је било 1944. када је Дража наредио свеопшти напад на Немце. Период између тога је период герилске активности четника, односно период саботажа и препада. Четници играју велику улогу у спречавању напретка Ромелових трупа на северу Африке, својим саботирањем железнице у Србији, којом је Ромелу допреман део товара. Ту се још једном огледа генијалност Дражиног плана.
Међутим, комунисти су Дражу ''уболи'' у његову најслабију тачку, а то је била политика. Пошто је Јосип Броз био вешт политички демагог и калкулант, комунисти су својом пропагандом завели велик број Срба у западним крајевима. Драгољуб Михаиловић је човек опредељен увек за правду и поштење, а таквима политика не иде. Он је свој покрет видео као војни и национални, а никако као политички. Његова је грешка била то што није одмах на почетку рата одредио јасан циљ борбе, односно, његов циљ је био само борба против окупатора и ослобођење, а није садржао никакве економске и друштвене реформе. Комунисти су ту однели предност, пошто су одмах на почетку рата нудили народу хлеба, и обећавали да ће сви они који су га експлоатисали бити кажњени.
Међутим, без обзира на обећања и пропаганду комуниста, може се са сигурношћу тврдити да је Дражина идеја била више прихваћена међу Србима. Зашто?
Зато што су Срби нациОналне циљеве стављали испред економских или било каквих других материјалних циљева.
Његов значај за српску историју је огроман.
- Прво, он је повео српски народ у последњу борбу за његов спас, на жалост изгубљену.
- Он је био последњи српски борац који се залагао за националне циљеве, и то је искрено хтео и мислио.
- Дража је био човек који се залагао за очување културе, традиције и вере међу Србима, свега онога што су комунисти међу њима уништили.

Његова човечност се огледа у томе, што он, иако су током целог рата вршени монструозни злочини од стране муслимана, Хрвата и Албанаца (Не свих наравно) над Србима, не наређује било какве репресалије против истих, нити предлаже било какве масовне ликвидације. Исто тако, приликом ослобођења појединих градова или вароши од стране његових трупа, када долази до освете над цивилима, он наређује да се извршиоци казне, што никако није био случај код комуниста, или било које друге војске у Југославији за време рата.
И поред тога што је његов покрет искључиво српски, он својој војсци даје име ЈУГОСЛОВЕНСКА војска у отаџбини. Дакле, ту се огледа његова величина моралног и праведног човека.
Ипак, његова скромност ће бити можда и кобна у појединим случајевима. Одређен број његових команданата је радио на своју руку, и понекад су игнорисали његова наређења. Одређен број команданата се и отцепио од њега крајем рата.


Иако је Дража често оптуживан да није улагао труда у борби против окупатора и његових сарадника, што никако није истина, јер су се четници борили против свих војних формација у Југославији, мора се схватити значај његове борбе против комуниста.
Прво, он је први који се одлучио на покретање отпора и борбе против нацистичког окупатора, и то је урадио из чисто патриотских разлога. Са друге стране, и више је него јасно да су комунисти у рат ушли из сопствене користи. Он су му били највећи конкурент, из тог разлога што је Дража од самог почетка рата веровао да ће Немачка изгубити рат, а са поразом Немачке ће отићи и сви њени сарадници у Југославији. Наравно, то не значи да он предлаже неутралност или сарадњу према њима и искључиво борбу против комуниста, али се мора схватити то да је његов покрет водио борбу на три фронта. Први је фронт био против нацистичких окупатора, Немаца и мање Италијана, са којима је додуше и било веће принудне сарадње, али никако идеолошке сарадње. Други је против слуга окупатора, пре свега Усташа, а након њих Љотићеваца, Балиста и других. И трећи, најжалоснији, али најшири фронт, против југословенских комуниста.
Дакле, зашто је Дража тежио да уништи комунисте?
Њихови планови су у тоталном контрасту са његовим, и они су кобни, што ће се касније показати, за Србе. Они ће уништити национални осећај и патриотизам код већине Срба, својим репресалијама, пропагандом и тортурама, те тиме што ће народу испирати мозак паролама о братсву и јединству, које није ни постојало.
Наиме, након толико крвавих борби и злочина вођених за време рата, никако није могло склопити заједничку државу у којој ће у миру живети Срби и Хрвати. То се показало тачном тезом деведесетих година претходног века, распадом комунистичке Југославије. Дража је знао шта је намера комуниста, и управо због тога је схватао да они по сваку цену морају бити спречени у томе да је остваре.
Они су за време док су српски лешеви пливали Дунавом, говорили о слози два народа, док је у Јасеновцу клано хиљаде људи дневно, они предлажу уједињене. Наравно, не треба генерализовати, и третирати цео народ као геноцидан, али се приликом вршења масовних злочина једне стране над другом, у тој другој страни ствара осећај мржње и нетрепељивости према првој. Управо због тога је комично говорити о постојању братсва и јединства међу два народа, чији су односи много крвави кроз целу историју. Дража је то добро, знао, па иако је предлагао Југославију и после рата, то је било чисто из његове људскости, и због тога што у њему није постојала мржња.
Ипак, након рата, комунистичке власти су га означиле као главног организатора покоља муслимана и Хрвата у Југославију, као вођу шовинистичког покрета, чији су циљеви били нељудски и недемкорастки.
Да ли неко ко је на власт дошао репресалијама, превратом и злочином, ко је после рата у држави завео диктатуру, који је укинуо слободу говора и штампе, слободу мишљења, има право да говори о једном човеку демократских и патриотских убеђења такве ствари? Одговор није ни потребно дати.
Зато је Дража значајан за српску историју, зато треба откривати истину о његовој улози у српској и светској историји, и разбијати лажи оних који су оцрнили.
Нека се о њему певају песме, нека се пишу књиге, јер он то апсолутно заслужује.
Вечно почивај у миру, српски ђенерале, последњи борче за част и слободу наше поробљене отаџбине. Нека ти је вечна слава.

ЗНАЧАЈ ДРАЖЕ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ

ЗНАЧАЈ ДРАЖЕ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ


Није ли иронија када је један од највећих хероја у српској историји човек кога сопствени народ скоро и да не поштује, човек који је убијен и бачен на непознато место, да му се ни гроб не зна. Када бива заборављен и црњен од сопственог народа?
Јесте иронично, али на жалост и истинито. Такав је случај са командантом српског покрета отпора у Југославији за време Другог светског рата, ђенералом Драгољубом Михаиловићем.

У јеку највећег рата вођеног икада на тлу овоземаљском, када су нацистичке трупе газиле све пред собом, када је пала једна Француска, Пољска, а Велика Британија била на рубу пропасти, један мали народ је имао храбрости да се одупре тој великој сили, да јој каже не. То су били Срби, то је био ђенерал Драгољуб Михаиловић.
Иако је Краљевина Југославија одлучила да приступи Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана, народ се са тим није слагао. Српски борбени дух и жеља за слободом нису дозволили да се мирно допусти туђину да крочи на српску земљу и да њоме влада.
Војска Краљевине Југославије, морално трула, без икакве мотивације, саботирана изнутра, није могла да се супростави нацистичким агресорима. Ипак, постојао је један човек огромне воље и жеље, инспирисан традицијом и вековном жељом за слободом Срба, који ће касније од нациналног хероја прерасти у највећег ратног злочинца, иако то није био.
Он је био тај који је имао смелости да у тренутку када је Трећи рајх на врхунцу моћи, одбије било какву предају и одлучи се на оружани отпор. Његов план био је демократски, али и истовремено план који ће прихватити многи патриотски опредељени Срби. Он није ни за предају, али није ни за хитру акцију. Он је свестан јачине непријатеља, и схвата какве би биле последице преурањеног напада. Касније ће се то и потврдити, у преурањеном устанку 1941., плански изазваном од стране југословенских комуниста.
Доказ да је Драгољуб Михаиловић схватао у каквој је ситуацији српски народ, је то што је он предлагао да тежиште борбе буде тамо где Срби највише страдају, територија нацистичке марионетске творевине, назване НДХ. Иако је највећи број јединица Драгољуб Михаиловић имао на територији Србије, његова наређења су била у складу са тиме да се по сваку цену заштити српски народ у НДХ. Он одмах на почетку рата шаље помоћ Србима ''са оне стране Дрине'' у виду професионалног војничког кадра, пошто га је тамо недостајало. Вође устанка на територији НДХ су били претежно људи из народа, којима је недостајало ширег војничког знања. Знајући то, слање официра у помоћ представља велики значај за борбу Срба за опстанак.
Да је и ту Михаиловић имао право, види се из тога што је након слања стручног војног кадра на територију НДХ, одмах дошло до успеха. Пример је само слање мајора Јездимира Данхига у источну Босну, ако се зна да су његове јединице ослободиле велик број градова и села на том делу окупиране земље. Касније Дрину прелази и Церски корпус пуковника Драгослава Рачића, али ће сва та борба Срба пасти у воду, када комунисти започну своју прљаву игру.
У Србији је ситуација била следећа:
Како је пропао устанак 1941. у Србији, тако су и из ње нестали комунисти. Све до краја 1944. године, територијом Србије ће владати четници. Већих борби је било повремено, изузевши 1941. највише их је било 1944. када је Дража наредио свеопшти напад на Немце. Период између тога је период герилске активности четника, односно период саботажа и препада. Четници играју велику улогу у спречавању напретка Ромелових трупа на северу Африке, својим саботирањем железнице у Србији, којом је Ромелу допреман део товара. Ту се још једном огледа генијалност Дражиног плана.
Међутим, комунисти су Дражу ''уболи'' у његову најслабију тачку, а то је била политика. Пошто је Јосип Броз био вешт политички демагог и калкулант, комунисти су својом пропагандом завели велик број Срба у западним крајевима. Драгољуб Михаиловић је човек опредељен увек за правду и поштење, а таквима политика не иде. Он је свој покрет видео као војни и национални, а никако као политички. Његова је грешка била то што није одмах на почетку рата одредио јасан циљ борбе, односно, његов циљ је био само борба против окупатора и ослобођење, а није садржао никакве економске и друштвене реформе. Комунисти су ту однели предност, пошто су одмах на почетку рата нудили народу хлеба, и обећавали да ће сви они који су га експлоатисали бити кажњени.
Међутим, без обзира на обећања и пропаганду комуниста, може се са сигурношћу тврдити да је Дражина идеја била више прихваћена међу Србима. Зашто?
Зато што су Срби нациОналне циљеве стављали испред економских или било каквих других материјалних циљева.
Његов значај за српску историју је огроман.
- Прво, он је повео српски народ у последњу борбу за његов спас, на жалост изгубљену.
- Он је био последњи српски борац који се залагао за националне циљеве, и то је искрено хтео и мислио.
- Дража је био човек који се залагао за очување културе, традиције и вере међу Србима, свега онога што су комунисти међу њима уништили.

Његова човечност се огледа у томе, што он, иако су током целог рата вршени монструозни злочини од стране муслимана, Хрвата и Албанаца (Не свих наравно) над Србима, не наређује било какве репресалије против истих, нити предлаже било какве масовне ликвидације. Исто тако, приликом ослобођења појединих градова или вароши од стране његових трупа, када долази до освете над цивилима, он наређује да се извршиоци казне, што никако није био случај код комуниста, или било које друге војске у Југославији за време рата.
И поред тога што је његов покрет искључиво српски, он својој војсци даје име ЈУГОСЛОВЕНСКА војска у отаџбини. Дакле, ту се огледа његова величина моралног и праведног човека.
Ипак, његова скромност ће бити можда и кобна у појединим случајевима. Одређен број његових команданата је радио на своју руку, и понекад су игнорисали његова наређења. Одређен број команданата се и отцепио од њега крајем рата.


Иако је Дража често оптуживан да није улагао труда у борби против окупатора и његових сарадника, што никако није истина, јер су се четници борили против свих војних формација у Југославији, мора се схватити значај његове борбе против комуниста.
Прво, он је први који се одлучио на покретање отпора и борбе против нацистичког окупатора, и то је урадио из чисто патриотских разлога. Са друге стране, и више је него јасно да су комунисти у рат ушли из сопствене користи. Он су му били највећи конкурент, из тог разлога што је Дража од самог почетка рата веровао да ће Немачка изгубити рат, а са поразом Немачке ће отићи и сви њени сарадници у Југославији. Наравно, то не значи да он предлаже неутралност или сарадњу према њима и искључиво борбу против комуниста, али се мора схватити то да је његов покрет водио борбу на три фронта. Први је фронт био против нацистичких окупатора, Немаца и мање Италијана, са којима је додуше и било веће принудне сарадње, али никако идеолошке сарадње. Други је против слуга окупатора, пре свега Усташа, а након њих Љотићеваца, Балиста и других. И трећи, најжалоснији, али најшири фронт, против југословенских комуниста.
Дакле, зашто је Дража тежио да уништи комунисте?
Њихови планови су у тоталном контрасту са његовим, и они су кобни, што ће се касније показати, за Србе. Они ће уништити национални осећај и патриотизам код већине Срба, својим репресалијама, пропагандом и тортурама, те тиме што ће народу испирати мозак паролама о братсву и јединству, које није ни постојало.
Наиме, након толико крвавих борби и злочина вођених за време рата, никако није могло склопити заједничку државу у којој ће у миру живети Срби и Хрвати. То се показало тачном тезом деведесетих година претходног века, распадом комунистичке Југославије. Дража је знао шта је намера комуниста, и управо због тога је схватао да они по сваку цену морају бити спречени у томе да је остваре.
Они су за време док су српски лешеви пливали Дунавом, говорили о слози два народа, док је у Јасеновцу клано хиљаде људи дневно, они предлажу уједињене. Наравно, не треба генерализовати, и третирати цео народ као геноцидан, али се приликом вршења масовних злочина једне стране над другом, у тој другој страни ствара осећај мржње и нетрепељивости према првој. Управо због тога је комично говорити о постојању братсва и јединства међу два народа, чији су односи много крвави кроз целу историју. Дража је то добро, знао, па иако је предлагао Југославију и после рата, то је било чисто из његове људскости, и због тога што у њему није постојала мржња.
Ипак, након рата, комунистичке власти су га означиле као главног организатора покоља муслимана и Хрвата у Југославију, као вођу шовинистичког покрета, чији су циљеви били нељудски и недемкорастки.
Да ли неко ко је на власт дошао репресалијама, превратом и злочином, ко је после рата у држави завео диктатуру, који је укинуо слободу говора и штампе, слободу мишљења, има право да говори о једном човеку демократских и патриотских убеђења такве ствари? Одговор није ни потребно дати.
Зато је Дража значајан за српску историју, зато треба откривати истину о његовој улози у српској и светској историји, и разбијати лажи оних који су оцрнили.
Нека се о њему певају песме, нека се пишу књиге, јер он то апсолутно заслужује.
Вечно почивај у миру, српски ђенерале, последњи борче за част и слободу наше поробљене отаџбине. Нека ти је вечна слава.

среда, 20. октобар 2010.

Предлог за нову химну Србије

http://www.youtube.com/watch?v=09Ye9tGotbQ

Ову песму бенда ''Ништа али логопеди'' треба прогласити за нову химне Србије.
Зашто?
Јер су они у својој песми ''Ми смо Срби (We are the Serbs)'' без имало пристрасности, опевали нас онако какви и јесмо.
Уведите ову песму као химну, да коначно признамо свима, да ми уствари и јесмо зли брадати бездушни нацистички кољачи.

среда, 13. октобар 2010.

Дивљање у Ђенови!

Догађај који је поделио људе, дивљање појединих ''навијача'' репрезентације Србије, на гостовању у Италији.

У кадру се најчешће налазио Иван Богданов (29), један од вођа навијачких група ''Делија''. Човек се лепо попео на ограду, узео клешта и кренуо да сече мрежу? Ето, већ се види први пропуст, како неко може унети клешта на стадион, где је ту обезбеђење?

Друго, дотични је очито по нечијем налогу урадио све то, или је то можда знак држави да ће одређене групе ударити на власт свим силама?! 

Наравно, неред који су изазвали наши ''навијачи'' ће донети драконске казне Фудбалском савезу, а прети нам и избацивање из такмичења. 

Пре свега, начин на који су дотични ''навијали'' није начин на који треба бодрити свој тим, своју земљу. Али, код нас је обичај да се незадовољство режимом исказује масовним протестима, што је у реду, али је жалосно што се међу онима који се буне нађу такви који не могу свој бунт да искажу речима-делима, већ само дивљањем, паљењем и ломљењем.

Оно што сам видео на стадиону у Ђенови ме јако погодила, јер сам и ја Србин, јер сам и ја навијач репрезентације Србије, јер сам и ја човек, и не могу да одобрим такво насилничко понашање.

Да сумирам, за инцидент у Ђенови крива је организација, допустивши свим тим ''навијачима'' уношење спорних предмета на стадион, али су криви и ти ''навијачи'' што су насели на то, односно, што су по нечијој заповести направили инцидент који ће нас много коштати, и много болети.

Време је за промене, корените промене!


понедељак, 11. октобар 2010.

Ко има користи од ''Геј'' параде?

Недавно одржана парада ''поноса'' у Београду, изазвала је многе коментаре и препирке. Треба ли се одржати или не, треба ли протествовати или не?

Прво, покренимо питање ко уопште од ње има користи?

Они који су је организовали? Шта сад, прошетали сте градом, изазвали само то да вас људи још више мрзе. Они који су правили неред, заглавиће у затвору са пријавама, а град Београд ће претрпети велику штету. 

Једину корист из свега овога има власт, која тиме тежи да скрене пажњу, тј. да заокупи људе неким другим стварима, и скрене им пажњу са много већих проблема у држави.

И није ли глупо одржати ствар, за коју се унапред знало да ће изазвати то што је изазвала?